Исходная форма: прокуковать

Словарная информация: св нп 2а

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: прокукова'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпрокуку'юпрокуку'ем
2 personпрокуку'ешьпрокуку'ете
3 personпрокуку'етпрокуку'ют

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
прокукова'лпрокукова'лапрокукова'лопрокукова'ли



Gerund: прокукова'вши//прокукова'в

Imperative

SingularPlural
прокуку'йпрокуку'йте

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпрокукова'вшийпрокукова'вшаяпрокукова'вшеепрокукова'вшие
Genitiveпрокукова'вшегопрокукова'вшейпрокукова'вшегопрокукова'вших
Dativeпрокукова'вшемупрокукова'вшейпрокукова'вшемупрокукова'вшим
Accusative inanimateпрокукова'вшийпрокукова'вшуюпрокукова'вшеепрокукова'вшие
Accusative animateпрокукова'вшегопрокукова'вшуюпрокукова'вшеепрокукова'вших
Instrumentalпрокукова'вшимпрокукова'вшей, прокукова'вшеюпрокукова'вшимпрокукова'вшими
Locativeпрокукова'вшемпрокукова'вшейпрокукова'вшемпрокукова'вших