Исходная форма: прокуковатьСловарная информация: св нп 2а
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: прокукова'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | прокуку'ю | прокуку'ем |
---|
2 person | прокуку'ешь | прокуку'ете |
---|
3 person | прокуку'ет | прокуку'ют |
---|
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
прокукова'л | прокукова'ла | прокукова'ло | прокукова'ли |
Gerund: прокукова'вши//прокукова'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
прокуку'й | прокуку'йте |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | прокукова'вший | прокукова'вшая | прокукова'вшее | прокукова'вшие |
---|
Genitive | прокукова'вшего | прокукова'вшей | прокукова'вшего | прокукова'вших |
---|
Dative | прокукова'вшему | прокукова'вшей | прокукова'вшему | прокукова'вшим |
---|
Accusative inanimate | прокукова'вший | прокукова'вшую | прокукова'вшее | прокукова'вшие |
---|
Accusative animate | прокукова'вшего | прокукова'вшую | прокукова'вшее | прокукова'вших |
---|
Instrumental | прокукова'вшим | прокукова'вшей, прокукова'вшею | прокукова'вшим | прокукова'вшими |
---|
Locative | прокукова'вшем | прокукова'вшей | прокукова'вшем | прокукова'вших |
---|